Дан за књижевност

10.12.2024.

---

---

Петак, 6.12.2024.године, пробудио се ужурбан, непредвидљив… Терао је по свом… баш онако како и треба… Био је препун неких децембарских слика које су нам промицале пред очима… и које су нас водиле ка Градској библиотеци “Илија М.Петровић” у Пожаревцу. Ученици наше школе, одељења Е33,М32 , М42 и Е42 са својим професорима , Мирјаном Дендић,стручним сарадником-библиотекаром  и Мајом Тодоровић, професором српског језика и књижевности, кренули су ка причи о једној посебној дасци…. И свако од нас је имао сопствену  мисао шта би то могло да буде… Међутим, та даска је била са точковима… позната као скејт. Писац овог необичног романа нас је дочекао непосредно и радосно, онако како се дочекују Своји… Урош Димитријевић успео је да остане Вечити Дечак…

Сазнали смо да је Урош Димитријевић добитник 45. књижевне награде “Политикиног Забавника” за књижевно дело намењено младима у 2023. години. Живи и ради у Паризу, где се бави стрип индустријом, али његово стваралаштво остаје дубоко укорењено у његовом родном Нишу и искуствима одрастања. Пре овог романа, Димитријевић је 2020. године објавио свој први роман, ,,Сироти мали ратови", који је ушао у ужи избор за НИН-ову награду, чиме је већ тада скренуо пажњу на свој таленат.

Његов роман “Скејт” је близак свима нама. То је прича  о покушају да се  не изгуби оно дечије, што сваки човек носи у себи, и зрелост коју са година стичемо не преклопи, као талас, наивност и веселост младих година… Наслутили смо да је равнотежа битна…како бисмо били срећни и остали на тој Покретној Дасци… ма колико кише падале, ветрови дували, терен био стрмовит… Уметност живљења је бити храбар… и победити недаће… Сећања носити са собом попут најдрагоценијих бисера.

Из библиотеке смо изашли пуни неке добре енергије… јер, добре ствари долазе и без нашег чекања… Али, чар је одувек била баш у том чекању… Надању да се спремају неки бољи и лепши дани… изненадни сусрети… дивна путовања… Кофери спаковани да се одмах крене… Среће без разлога… Жеља да нас мимоиђу све туге и таме… страхови… Још једном схватисмо да прича… књижевност… одувек служи да нас повеже и да наду… и провоза нас на скејту живота…

---