Безбедност деце на интернету
Креирано: 24. сеп 2026.
Категорије: Ваннаставне активности
У четвртак, 24.09.2026. године у 12:45 часова у конференцијској сали наше школе огранизовано је предавање о безбедности деце на интернету за ученике другог, трећег и четвртог разреда. Ову занимљиву и актуелну тему је реализовала Весна Николић, социјални радник из Дома здравља Пожаревац, а са њом је била присутна Милица Лазаревић, струковна медицинска сестра.
Безбедност деце на интернету постала је неопходност у дигиталном времену у којем деца користе паметне телефоне, таблете, али и играју игрице online, комуницирају преко разних апликација , гледају YouTube и истражују друштвене мреже које се стално мењају. Уместо забрана које најчешће изазивају бунт, треба да децу учимо да технологију користе паметно, свесно и сигурно.
Кроз дијалог са ученицима Весна Николић, социјални радник је посаветовала ученике :
1. Не треба да постављају никакве личне податке на мрежи – као што су адреса становања, име школе, адреса е-поште или број мобилног телефона као ни локацију док снимају видео, ни школски дукс са именом школе јер су и то су подаци који могу да их открију. Такође, да никоме не дају број платне картице, нити било шта плаћају без предходног разговора са родитељима.
2. Добро размисле пре него што објаве слике или видео записе. Једном када поставе своју слику на мрежу, та слика није више само њихова. Већина људи је може видети и можда је може преузети без да их пита да ли су са тиме сагласни или не. Данас постоје алати који могу да измене фотографију и направе лажне видео записе. Зато је важно да увек добро размисле пре него објаве нешто би могло да наруши њихову безбедност.
3. Да добро наместе подешавања на профилима како нико не би могао да их хакује. Да забране да их контактирају особе које их не познају и треба да повежу свој профил са мејл адресом једног од родитеља. Уколико неко буде хтео да хакује профил, родитељу ће стићи обавештење.
4. Никада не треба да откривају своје лозинке. Нико не треба да је зна осим родитеља. Ни најбољи пријатељи. Када бирају лозинку треба да избегавају да то буде име њиховог пса, име симпатије или датум рођења, или неког из њихове породице. То су комбинације које неко ко жели да хакује профил одмах испробава. Нека свака лозинка садржи и слова и бројеве као и неки необичан караткер попут #, & или >>>.
5. Не треба да прихватају захтеве за пријатељство на мрежи од људи које не познају. Никада не можемо да знамо да ли је то искрена особа, можда се иза профила крије неко чије намере нису добре.
6. Не треба да пристану да се уживо упознају са особама које су срели на интернету. Није свако на интернету искрен и приоритет увек треба да буде безбедност.
7. Што се тиче посећивања страница, треба да посећију само оне странице које су намењене њиховом узрасту. Нема потребе да претражују садржај који је намењен одраслима, јер лако могу да заразе рачунар или мобилни телефон вирусом или да грешком купе садржај који би њихове родитеље могао скупо да кошта.
8. Саветовано је да добро размисле пре него што нешто објаве на интернету. Све што је једном постављено, тамо остаје заувек. Не треба да деле ништа што би могло да угрози њих или друге.
9. Треба да поштују мишљења других људи, чак и ако се не слажу са њима. Интернет окупља велики број људи, многи од њих су њихови вршњаци али не мора да значи да сви воле исте ствари – исте игрице, исту музику и исте youtube канале.. Сви треба да се осећају сигурно на интернету.
10. Ако ученици на интернету виде нешто због чега се осећате нелагодно, несигурно или забринуто, треба да знају да увек могу да разговарају са родитељима о томе. Они су ту да се брину о њима и да им објасне ствари које не разумеју..
11. Неопходно је да науче да препознају манипулацију! Ако им неко обећава поклоне, новац или им стално шаље поруке и тражи да нешто сакрију од родитеља, то је знак упозорења. Прави пријатељи те не стављају у ситуацију да се осећаш непријатно, збуњено или да кријеш нешто.
Предавању су присуствовали професори: Габријела Миленковић, Ратко Броћета, Драган Живковић, Биљана Рупар, Маријана Илић, Николина Шурлан и Мирјана Дендић, стручни сарадник-библиотекар.