JUBILEJ - 80 godina

Dan u kalendaru… koji se brojao… kao… Naš…

JUBILEJ- 80 godina

… Ova godina je bila sva u iščekivanju maja… Našag Dana… Osam decenija u jednom dahu — toliko je trajala svetlost… što se u ponedeljak, 18.5.2026.godine, nad Kostolcem, spustila na ime- Nikola Tesla.

Škola je kao žica što prenosi srce dalje od sebe, kao iskra što izrasta u munju. Dvorište je ovog dana bilo puno koraka koji se slažu u melodiju početka.

Scena je stajala svečana, ukrašena simbolima naše škole… amblem što blesne kao zvezda na ramenu, zlatno žito što šumori o hlebu znanja, i svetiljke… tihe varnice duha koje ne gasnu ni kad aplauz stane. Iza zavese… mladost…ispred zavese… pamćenje.

Dodeljivane su pohvalnice kao prve lastavice proleća… zahvalnice kao ruke koje se sretnu na sredini puta… jubilarne nagrade kao kamenčići u temelju koji ne popušta… Svako prozvano ime bila je jedna sijalica zavijena u vremenu… jedno seme iz kog  su nikle  smene generacija.

Predstavljena je i monografija… knjiga kao prozor sa stotinu krila…Listovi što mirišu na biblioteku i prašinu sunčevih zraka… imena, datumi, oluje i vedrine… sve u koricama koje drže na okupu ono što bi se inače rasulo u zaborav. Kad su stranice zašuštale, kao da je sama škola duboko udahnula.

A onda… tišina što se otvara kao zvonik. Glumac je ustao, u ulozi Tesle, i progovorio o ljudima i njihovim krilima… o nevidljivim perjima misli… o letu koji počinje čim prevaziđeš sopstveni prag… iskrama što pronalaze magnet u daljini. Reči su padale meko, ali su pale duboko… Svako je na tren osetio treptaj nevidljivih krila, kao da će da poleti onog časa kad poveruje.

U publici nazirala su se lica što sijaju kao polirane bakarne žice… na sceni … osmesi namešteni u krug, kao u kolu struje… Ruke se spajaju, odrasli i deca, nastavnici i prijatelji škole, kao jedna mreža u kojoj sija kolektivni duh.

Potom je zaigrao film o školi… crno-bele senke što postaju u boji, fotografije što ustaju sa papira i koračaju kroz vreme… učionice koje pamte kredu na prstima i pogled što shvata pre pitanja. Kroz svaku sliku… dah vremena koje nije prošlo, nego sazrelo.

Osamdeset godina… nije to samo broj, nego putovanje… od iskre do obrazovnog sistema, od prve svetiljke do sazvežđa… Dan se zatvara kao knjiga, ali svetlost ne gasi niko… zlatno žito još šapuće, svetiljke još trepere, a simboli na zavesi i dalje drže horizont.

I kad su se vrata sale zatvorila, ostala je u vazduhu toplota aplauza.

Tehnička škola sa domom učenika “Nikola Tesla”, u Kostolcu, jedno je mesto nade, koje je ponelo svoj Dan kao pehar, i u njemu, u mirnom ogledalu, videla narednih osamdeset godina kako već tiho svetlucaju… kroz eone vremena…

Srećan nam jubilej( ovih prvih 80 godina postojanja… )

Maja Todorović, profesor srpskog  jezika i književnosti

Mirjana Dendić, stručni saradnik-bibliotekar