Bezbednost dece na internetu

U četvrtak, 24.09.2026. godine u 12:45 časova u konferencijskoj sali naše škole ogranizovano je predavanje o bezbednosti dece na internetu za učenike drugog, trećeg i četvrtog razreda. Ovu zanimljivu i aktuelnu temu je realizovala Vesna Nikolić, socijalni radnik iz Doma zdravlja Požarevac, a sa njom je bila prisutna Milica Lazarević, strukovna medicinska sestra.

Bezbednost dece na internetu postala je neophodnost u digitalnom vremenu u kojem deca koriste pametne telefone, tablete, ali i igraju igrice online, komuniciraju preko  raznih aplikacija , gledaju YouTube i istražuju društvene mreže koje se stalno menjaju. Umesto zabrana koje najčešće izazivaju bunt, treba da decu učimo da tehnologiju koriste pametno, svesno i sigurno.

Kroz dijalog sa učenicima Vesna Nikolić, socijalni radnik  je posavetovala učenike :

1.    Ne treba da  postavljaju  nikakve lične podatke na mreži – kao što su adresa stanovanja, ime škole, adresa e-pošte ili broj mobilnog telefona kao ni lokaciju dok snimaju video, ni školski duks sa imenom škole jer su i to su podaci koji mogu da ih otkriju. Takođe, da nikome ne daju broj platne kartice, niti bilo šta plaćaju bez predhodnog razgovora sa roditeljima.

2.    Dobro razmisle pre nego što objave slike ili video zapise. Jednom kada postave svoju sliku na mrežu, ta slika nije više samo njihova. Većina ljudi je može videti i možda je može preuzeti bez da ih  pita da li su sa time saglasni ili ne. Danas postoje alati koji mogu da izmene  fotografiju i naprave lažne video zapise. Zato je važno da uvek dobro razmisle pre nego objave nešto bi moglo da naruši njihovu bezbednost.

3.    Da  dobro nameste podešavanja na profilima kako niko ne bi mogao da ih hakuje. Da zabrane da ih kontaktiraju osobe koje ih ne poznaju i treba da povežu svoj  profil sa mejl adresom jednog od roditelja. Ukoliko neko bude hteo da hakuje profil, roditelju će stići obaveštenje.

4.    Nikada ne treba da  otkrivaju  svoje lozinke. Niko ne treba da je zna osim roditelja. Ni najbolji prijatelji. Kada biraju lozinku treba da  izbegavaju da to bude ime njihovog  psa, ime simpatije ili datum rođenja,  ili nekog iz njihove porodice. To su kombinacije koje neko ko želi da hakuje profil odmah isprobava. Neka svaka lozinka sadrži i slova i brojeve kao i neki neobičan karatker poput #, & ili >>>.

5.    Ne treba da  prihvataju zahteve za prijateljstvo na mreži od ljudi koje ne poznaju. Nikada ne možemo da znamo da li je to iskrena osoba, možda se iza profila krije neko čije namere nisu dobre.

6.    Ne treba da  pristanu  da se uživo upoznaju  sa osobama koje su sreli na internetu. Nije svako na internetu iskren i prioritet uvek treba da bude bezbednost.

7.    Što se tiče  posećivanja stranica, treba da posećiju  samo one stranice koje su namenjene njihovom uzrastu. Nema potrebe da pretražuju sadržaj koji je namenjen odraslima, jer lako mogu da zaraze računar ili mobilni telefon virusom ili da greškom kupe sadržaj koji bi njihove roditelje mogao skupo da košta.

8.    Savetovano je da  dobro razmisle pre nego što nešto objave na internetu. Sve što je jednom postavljeno, tamo ostaje zauvek. Ne treba da dele ništa što bi moglo da ugrozi njih ili druge.

9.    Treba da poštuju  mišljenja drugih ljudi, čak i ako se ne slažu  sa njima. Internet okuplja veliki broj ljudi, mnogi od njih su njihovi vršnjaci ali ne mora da znači da svi vole iste stvari – iste igrice, istu muziku i iste youtube kanale.. Svi treba da se osećaju sigurno na internetu.

10.   Ako  učenici na internetu vide  nešto zbog čega se osećate nelagodno, nesigurno ili zabrinuto, treba da znaju  da uvek mogu  da razgovaraju  sa roditeljima o tome. Oni su tu da se brinu o njima i da im objasne stvari koje ne razumeju..

11.   Neophodno je  da nauče da  prepoznaju  manipulaciju! Ako im  neko obećava poklone, novac ili im stalno šalje poruke i traži da nešto sakriju od roditelja, to je znak upozorenja. Pravi prijatelji te ne stavljaju u situaciju da se osećaš neprijatno, zbunjeno ili da kriješ nešto.

Predavanju su prisustvovali profesori: Gabrijela Milenković, Ratko Broćeta, Dragan Živković, Biljana Rupar, Marijana Ilić, Nikolina Šurlan i Mirjana Dendić, stručni saradnik-bibliotekar.