Elektrotehničar energetike
Opštim stručnim sadržajima u prve dve godine srednjeg obrazovanja (Osnove elektrotehnike, Tehničko crtanje, Elektrotehnički materijali, Primena računara u elektrotehnici, Električna merenja, Elektronika), te posebnim programskim sadržajima za to usmerenje u završnim godinama obrazovanja (Merenja u elektroenergetici, Energetska elektronika, Električne instalacije i osvetljenje, Električne mašine sa ispitivanjem, Električne mreže, Električna postrojenja, Osnove automatskog upravljanja, Osnove mašinstva, Ekonomika), stiču se dobre teoretske osnove i znanja za poslove u praksi.
Veštine za rad stiču se praktičnom nastavom u radionicama i specijalizovanim laboratorijama (za Električna merenja, Elektroniku, Električne mašine, Automatiku ), kao i nastavom u bloku (odlazak na teren, u radnu organizaciju). Elektrotehničari energetike bave se poslovima u vezi s proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne energije (zaposlenje u elektranama, el. distribucijama kao i svim drugim organizacijama u el.održavanju).
Elektrotehničari energetike rade i na održavanju električnih mašina u elektroenergetskom postrojenju. Planiraju i izrađuju tehničku dokumentaciju remonta celog postrojenja. Elektrotehničari energetike proračunavaju potrebne karakteristike dalekovoda i niskonaponske mreže, dimenzionišu vodove, analiziraju dijagrame opterećanja, utvrđuju broj i vrstu trafostanica. U izradi i održavanju električnih mreža kontrolišu mere zaštite od napona dodira, uzemljenja nadzemnih vodova te zaštite od kratkog spoja i prenapona. Budući elektrotehničar energetike mora biti precizan i savestan u radu, snalažljiv u nepredviđenim situacijama, sposoban za tehničko i analitičko rešavanje problema.
Sa završenom srednjom elektrotehničkom školom četvorogodišnjeg trajanja i položenim maturskim ispitom, dobija se zvanje ELEKTROTEHNIČARA ENERGETIKE.
Nastavak školovanja je moguć na svim smerovima elektrotehničkog fakulteta, a na smerovima Elektroenergetika i Energetska elektronika i mašine naročito.