ЈУБИЛЕЈ- 80 година

20.05.2026.

---

---

Дан у календару… који се бројао… као… Наш…

ЈУБИЛЕЈ- 80 година

… Ова година је била сва у ишчекивању маја… Нашаг Дана… Осам деценија у једном даху — толико је трајала светлост… што се у понедељак, 18.5.2026.године, над Костолцем, спустила на име- Никола Тесла.

Школа је као жица што преноси срце даље од себе, као искра што израста у муњу. Двориште је овог дана било пуно корака који се слажу у мелодију почетка.

Сцена је стајала свечана, украшена симболима наше школе… амблем што блесне као звезда на рамену, златно жито што шумори о хлебу знања, и светиљке… тихе варнице духа које не гасну ни кад аплауз стане. Иза завесе… младост…испред завесе… памћење.

Додељиване су похвалнице као прве ластавице пролећа… захвалнице као руке које се сретну на средини пута… јубиларне награде као каменчићи у темељу који не попушта… Свако прозвано име била је једна сијалица завијена у времену… једно семе из ког  су никле  смене генерација.

Представљена је и монографија… књига као прозор са стотину крила…Листови што миришу на библиотеку и прашину сунчевих зрака… имена, датуми, олује и ведрине… све у корицама које држе на окупу оно што би се иначе расуло у заборав. Кад су странице зашуштале, као да је сама школа дубоко удахнула.

А онда… тишина што се отвара као звоник. Глумац је устао, у улози Тесле, и проговорио о људима и њиховим крилима… о невидљивим перјима мисли… о лету који почиње чим превазиђеш сопствени праг… искрама што проналазе магнет у даљини. Речи су падале меко, али су пале дубоко… Свако је на трен осетио трептај невидљивих крила, као да ће да полети оног часа кад поверује.

У публици назирала су се лица што сијају као полиране бакарне жице… на сцени … осмеси намештени у круг, као у колу струје… Руке се спајају, одрасли и деца, наставници и пријатељи школе, као једна мрежа у којој сија колективни дух.

 

Потом је заиграо филм о школи… црно-беле сенке што постају у боји, фотографије што устају са папира и корачају кроз време… учионице које памте креду на прстима и поглед што схвата пре питања. Кроз сваку слику… дах времена које није прошло, него сазрело.

 

Осамдесет година… није то само број, него путовање… од искре до образовног система, од прве светиљке до сазвежђа… Дан се затвара као књига, али светлост не гаси нико… златно жито још шапуће, светиљке још трепере, а симболи на завеси и даље држе хоризонт.

И кад су се врата сале затворила, остала је у ваздуху топлота аплауза.

Техничка школа са домом ученика “Никола Тесла”, у Костолцу, једно је место наде, које је понело свој Дан као пехар, и у њему, у мирном огледалу, видела наредних осамдесет година како већ тихо светлуцају… кроз еоне времена…

Срећан нам јубилеј( ових првих 80 година постојања… )

 

Маја Тодоровић, професор српског  језика и књижевности

Мирјана Дендић, стручни сарадник-библиотекар

---