31.10.2024.
Октобар је на свом сату одбројавао последње тренутке… пре него што ће да напусти календар и препусти га нестрпљивом новембру… Мирис лишћа и печеног кестена је испуњавао ову ноћ, коју смо заокружили као 30.10.2024.године. Мала сала Центра за културу била је препуна ђака и наставника. И ученици наше школе су узели учешће у овом догађају. Сцена је сијала неком посебном светлошћу уоквирена поезијом говореном на турском, италијанском, румунском, нашем језику. Још једном смо спознали да је језик љубави и пријатељства увек свима разумљив. Наши ученици су били прави представници своје школе. Пажљиво су слушали, пратили и уживали.
Овај занимљив сусрет исписан стиховима нам је измамио осмехе и радост…
Изашли смо у јесење вече испуњени неким титравим осећањима… Ноћ се упалила и звездице су стидљиво извиривале иза облака… а ми смо ходали са сазнањем да су жеље важне…и да увек мораш да верујеш да се остварују…на ком год језику да говориш…оне те увек разумеју.
Актив српског језика и књижевности