Да би био остварен неометан рад термо електрана и да би производња електричне енергије текла неометано мора се остварити потпуна производња угља на површинским коповима. Кључну улогу у функционисању површинског копа имају стручњаци рударства. Школовање за рударског техничара траје четири године и у том периоду се ученици оспособљавају за организацију послова у директној производњи. Са завршеним школовањем за рударског тахничара и положеним матурским испитом добија се диплома РУДАРСКОГ ТЕХНИЧАРА. Наставак школовања је могућ на било ком техничком факултету јер је у четворогодишњем школовању стечена правилна основа за упис било ког техничког факултета а на првом месту РУДАРСКО-ГЕОЛОШКОГ факултета у Београду.
Рударски техничари на површинском копу обављају послове као што су вођа групе или бригадири и директно утичу на организовању следећих послова:
Пружа се велика могућност запослења по завршеном школовању јер на бироу запошљавања нема ни једног рударског техничара. Могућност запослења се повећава и самим напредовањем Површинског копа „ ДРМНО“ тј. отварањем новог поља откопавања и самом тим и потребом за новим стучњацима. Могуће је наћи посао и у предузећима која се баве експлоатацијом украсног камена јер се у току школовања ученици обучавају правилном руковању експлозивима и могу учествовати у наменском минирању у површинским коповима по завршетку четворогодишњег средњег образовања за рударског техничара.
Наставак школовања, по добијању звања рударски техничар, се може обавити и у склопу Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла“ у Костолцу, похађањем наставе за пети степен образовања. Право на похађање наставе за пети степен образовања стичу кандидати који имају звање рударски техничар или руковалац механизацијом у површинској експлоатацији , и имају радног искуства најмање две године. Кандидати по завршетку петог степена имају звање ОРГАНИЗАТОР ПОВРШИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ - СПЕЦИЈАЛИСТА.